Kolumne

Anketa
16.02.2017
Koja vam je najbo'ja sorta grožđa?

Merlot
Plavac
Malvasija dubrovačka
Kardinal
Krivaja
Pogledaj rezultate

Tražilica
Google


Web-mail
Korisničko ime:

@gruda.org

Lozinka:

Nemate e-mail adresu na gruda.org?
Prijavite se!

Zelen & Petrusin

Kolumna, 13.05.2015

Moj je život Švicarska

Moj je život Švicarska

Nemojte da vas zbuni naslov, moj život nije Švicarska, a fala ti Bože nemam ni kredit u Švicarcima, ali recimo da moram svoj život usporedit s nekom državom onda bi to definitivno bila Grčka, kad ima ono stvarno loš dan! Eto!

Opet je neđeja (vama je srijeda), najdosadniji dan u tjednu, nikako pasat. Nekako se nadam da don Josip ne čita ovu kolumnu jer sam danas pao u napast da pođem na otvaranje ove agroturističke staze koje je bilo u 11:30, skoro u isto vrijeme kad je misa na Grudi, doduše imamo mi misu i u 9:30, samo rano je to, za neđeju je rano. Dakle, kao što rekoh pao sam u napast, ali nisam pošo na otvaranje staze, ima kad ću. Nisam valaj ni na misu pošo, ni na onu u 9:30, a ni na onu u jedanes', i ne, nisam prespo i nisam pio kave na Grudi. Đe sam bio? A što mislite đe bi mogo bit u neđeju ujutro, popodne, navečer? Pa na aerodromu, đe drugo, od 5 ura jutros, čak su i pijetlovi spavali kad sam išo iz doma i onda neka mi ne'ko kaže da je privilegija radit na aerodromu.

Ne bi vjerovali ali jutros mi je trebalo 5 minuta da izađem na magistralu! Stvarno! Jutros sam išo na vinariju, nije mi se dalo kod Mišića jer kod Mišića prvo moraš fermat i onda se pomalo izbacivat na put uz totalno neprirodan položaj glave, koja je skoro pa priljepljena za šoferšajbu (vjetrobransko staklo), i onda ako si sretne ruke, odnosno ako imaš duži vrat uspiješ viđet ima li auta s lijeve bande otprilike onda kad prednjim rotama dotakneš bijelu crtu, onu na sredini puta!!! Eto, zato ja često idem na vinariju, jer je preglednije, jer je ravno i ono što je najbitnije moreš prije raskrižja viđet ima li ti koga s lijeva i ako nema ne moraš fermavat, samo udariš po gasu. Opet, nadam se da ovo neće čitat naša policija, a ako si pak policajac/ka i čitaš ovo, zanemari, to ja samo tako pišem, sloboda izražavanja; ja vazda fermam na znak STOP, i u po'ju vazda vozim 50 km/h!

Đe sam stanuo? E da, 5 minuta mi je trebalo da se priključim na put, taman sam naletio na kolonu Talijana i Švicaraca koji su se vraćali iz Albanije, ili Kosova, ili Crne Gore. Mo'š mislit velikih Talijana i Švicaraca, Talijan pa da vozi crnog Audija, Mercedesa, Švicarac koji se zove Bashkim, Fatlum, Jetmir ili Zef. Kosovo republik! Nakon 4 minute kad je ta kolona pasala i još jedne minute dok sam uspio ubacit u prvu i napokon se uključit na Jadraniku (Jadranska magistrala iliti državna cesta D8) kad evo druge kolone, ovaj put samo Švicarci. Naravno svi me prestižu, i ne, ja ne vozim sporo, odnosno vozim ali nije do mene nego do auta, piše da je naprav'jen u Njemačkoj ali nešto čisto sumnjam! Ako i jest ja stvarno mislim da su u toj tvornici đe su ga sastavljali radili neki Crnogorci, a brate mili nema s mjesta. Nego, vratimo se mi koloni, i tako prestižu oni, odnosno voze lijevom bandom ali za čudo onaj jedan je osto i vozio iza mene sve do aerodroma i čak kad sam skreto na aerodrom nije me zaobišo na proširenju nego je prikočio, pričeko me da skrenem i nastavio za Basel. Ja se još ne mogu načudit, stvarno nevjerovatno, Albanac, oprostite Švicarac, koji vozi crnog nabrijanog Mercedesa S klase pa da me ne prestigne, čak i na Klaićevoj ravnici a ja vozim samo 60 na uru, Bože moj đe ovaj svijet ide!!

Kad smo već u međunarodnim vodama, neki dan sam, odnosno petoga, u utorak, bio u jednoj butizi, odnosno shoping centru, ali meni je draži naziv butiga, i neću spominjat koja butiga, taman posla da im radim reklamu! Dakle, šetam ja butigom sa popisom potrepština u jednoj ruci (koji mi je žena pripremila ima 3 dana i usput ga izmjenila jedno 5-6 puta) a mobitelom u drugoj ruci, jer sam, blesav, javio ženi da sam napokon pošo u butigu i onda mi je ona svako malo slala poruke tipa: „...kupi ovo, nemoj kupit ono, ajme vidim na webu da je sutra prašak za robu na sniženju, ni slučajno ga ne kupuj, čekaj čekaj ovaj drugi prašak je jeftiniji, uzmi njega, ne... čekaj...“, i tako tražeći po policama ugledam reklame: sniženja i akcije meksičke hrane povodom nekog Cinco de Mayo, i čak piše provedite Cinco de Mayo... Da provedem što? 5. maja, odnosno svibnja! Molim? Navodno u Meksiku i Americi se tada slavi pobjeda Meksikanaca nad Francuzima!! Čekaj, pitam se kakve to veze ima s Hrvatskom, i još važnije pitanje slave li oni u Puebli Svetu Neđeju, i znaju li uopće što je i kad je Sveta Neđeja? Znaju vraga!!! Ne zna čak ni Đive (izmišljeno ime, ali ne i osoba), koja radi u gradskom poglavarstvu, kad je i što je Sveta Neđeja, stvarno ne zna!

Naime jednom prilikom, jedne godine, u vrijeme fešte Svetoga Vlaha zvo me prijatelj iz rent-a-cara bi li uletio 3-4 dana za grad Dubrovnik odradit nekih par transfera, kažem ja naravno da bi, i tako na jednom transferu sam vozio Đivu i neko dvoje nekih. Dok smo mi čekali te neke Đive je meni punih 45 minuta pričala o Kandelori. Ruku na srce možeš o Kandelori pričat minutu, ma 5 minuta maksimalno, ako imaš dar govora, ali 45 minuta!!! Nakon 45 minutnog monologa ja njoj zahvalim i rečem da sam danas prvi put u životu čuo za Kandeloru, e da ste onda viđeli izraz njenog lica, šok, tišina jedno minutu (najdraža minuta u mom životu) i onda je uslijedilo nešto kao: „Ajme, pa kako vas nije sram... pa Sveti Vlaho... naš lijepi parac....“ bilo je tu još prilično toga rečeno, a onda sam ja nju pito da zna li ona kad je Sveta Neđeja, što ona naravno nije znala i ja sam joj lijepo objasnio, u 2 minuta, kratko i jasno. Đive je onda opet počela nešto tipa kako se usudim uspoređivat Grad s Grudom i Svetog Vlaha sa Svetom Neđejom i onda mi je sinulo kako bi je mogo na fini način ušutkat, i zamislite što, uspio sam. Pitate se kako sam je ušutko, pa samo sam joj reko da je nama Gruđanima i Gruđankama Sveta Neđeja jednako važna kao što je Sveti Vlaho važan Dubrovčanima i naravno Dubrovčankama. Nakon ovog Dubrovčankama Đive me uvrijedljivo pogledala i bogami nije više izustila vražju.

Eto provajte jednom, onako usput, neku Dubrovkinju nazvat Dubrovčankom, pa napišite u komentarima kako je prošlo!