Majgure i ne-majgure

Dobar dan poštovani čitatelji gruda.org (to jest ako vam je dobar dan, što ja znam, možda je kiša, možda vam se loza maćala ili ste izgubili na kladionici -  fala Bogu, bit će boje)! Sad ide ono kad vi meni odvratite sa: "Dobri dan!" I pitate me: "A čija si ti majgura?"

Da ne dujimo - ja sam vam Grudska Majgura, živim na Grudi (ako 'ko nije skonto dosad, mislim "Grudska" bi moglo bit i umjetničko, ko Jasmin Stavros, ali nije, nije umjetničko, to vam je stvarno tako), to jest nijesam baš više majgura, ali fala Bogu, žene se za godine ne pita pa nećete ni vi mene, je li tako??

To što sam još uvijek službeno i neslužbeno majgura moja mater ipak dovodi u vezu s vremenom - na primjer: misli da je moj vječiti status majgure u izravnoj vezi sutijem da sam se danas, u subotu, digla iz posteje na dvoznamenkasti broj ura, umjesto na jednoznamenkasti broj ura, kad se sve ne-majgure ('oću rijet, žene i matere) mojih godina dižu.

Iako je bila najmanja dvoznamenkasta ura, to nije pomoglo, naćerala me da odma' pođem iskat krtolu po kući. Krtole nije bilo, pa sam u dvoznamenkastu i po uru pošla u Pema, taman na vrijeme za grudsku špicu u Pergole. Tamo su normalno bili i śuśedi, pa sam s njima malo zakuisala, što ću ja, subota je! Ionako je rekla da ćemo šnicele prigat kasnije, kad se ona i ćaća vrate iz poja, a ko je vidio krtolu peć toliko prije šnicela, pa nećemo jest ladnu krtolu i vrele šnicele!

Ko god tu imo ili nemo pravo, stvari na modernoj Grudi stoje ovako: majgure, ne-majgure, siđelice i vas narod subotom ujutro śedi u Pergole ili makar prođe pored Pergole ko fole mora u Pema baš sad u gužvi babi kupit kruva. Topli kruv u Pema je u svako doba, a ne u pekari kad iza deset nema ni bureka u trokutu, a đe ćeš poć govorit toploga kruva, to odma pođe izjutra, što je kršenje ljudskih prava po UN povelji, jer ne more gris' jadna baba ladni kruv. Sreća pa ima tako dobre unuke koji bi joj kruv ne samo pošli uzet, nego da je stani-pani, i zamijesili i ispekli!

Uglavnom, moderne Konavle funkcioniraju ovako - ako ostaneš doma gulit krtolu za vrijeme subotnje špice  (što je korisna vještina za sve buduće ne-majgure a i ne-manjke!), nema šanse da postaneš ne-majgura, jer nisi na špici. Jedini način da se postane ne-majgura je da se bude na špici i da te čejad vide. Inače ko te vidi ako stalno crnčiš, potežeš se po doma i izgledaš nikakav, pa bio ti najboji na svijetu. "Vaja it među narod", govorila je pokojna baba. Prije je bilo samo neđejom, a sad je i subotom. Ko nije zno, sad zna, nemojte rijet da nijesam rekla.

(Mortižija će mi morat dat proviziju za ovo, sad kad se nakon ovijeh mojijeh riječi proširi i preko puta!)
E, a zašto subotom? Uredska čejad subotom ne rade, a neđejom moraš na misu, pa žuri doma na objed, ako imaš sreće da nijesi ti taj što ga spravja u kom slučaju nećeš niđe. To sve ako imaš sreće da radiš u uredu. Znam da je Pero Petrusin reko da su Konavle primarno poljoprivredni kraj, a i jesu nekad bile. Svi znamo da se danas ođe najviše živi od transporta. Sad bi neko reko "od transporta guzicu", ali ođe se od zračnog transporta najviše živi, a tu se đekud 'ko, ako je baš jako ambicioz, uz to bavi i poljoprivredom - prije su ljudi bili ambiciozni ako su radili na aerodromu, sad su ambiciozni ako rade u poju, uz poso na aerodromu, naravno. Ako mi ne vjerujete, otvorite punjestru i pogledajte u poje. Ko radi na aerodromu i oko njega neđejom vazda radi, a nogo puta i subotom, ali boje su ti šanse za subotu - dodaj još ove uredske čejadi - i eto tebe kako tražiš parking ispred Pema, đe ovi kamijon baš sad?!

Nego što sam ćela rijet...ka' se ide u subotnju špicu nije dosta samo śes' tamo, namjestit oćale i naručit kafu, treba se prvo javit svima s kojima ste dobri, a i onima s kojima nijeste dobri, ali nijeste ni loši, možda i kome s kime ste malo k'o loši, k'o i onima koje samo znate iz viđenja ili vam se čini da ih znate iz viđenja ili im na faci vidiš da bi oni tebe mogli znat iako ti njih ne znaš ili ti možda liče na nekoga koga znaš ili ti njima ličiš na nekoga koga oni znaju (fala Bogu svak je ođe rođak sa svakim pa obiteljska sličnost) - najboje se javit cijeloj kafani čisto da budeš siguran.

Ja sam se jednom, dok sam išla u butigu, nešto zamislila je li ono mater rekla uzmi crvenoga ili žutoga luka i nijesam obadala koja auta idu kraj mene, pa mi je neko zatrubio, a ja nijesam klimnula nase pa mi to odma sutra priboko, a isto sam falila što sam stariju śuśedu jednom pitala ime pa mi ne odzdravlja još od 2007. Ako ne znaš 'ko je neko nikako ga to ne pitaj, pitaj koga god oćeš drugoga, samo toga kojega ne znaš ne pitaj!!!

Vazda govorim da je Gruda valjda jedino mjesto na kugli zemaljskoj đe kad ti neko zatrubi to ne znači "Miči mi se s puta, konju" nego "Đe si stari, kenova?" - "Evo dobro, nije maćalo."

I što vam još mogu rijet da se neko ne bi uvrijedio - kako su ono onomadne govorili na televiziji, prije ovijeh reality-ja - svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna (osim mene sa mnom, fala Bogu, to nije slučajno ali znate da na to ne mislim, ali eto ako 'ko misli, teško je pogodit što 'ko što misli, 'ko uopće misli, a 'ko nikako ne misli - nemam pojma što sam upravo napisala, ali što ćeš, eto ga)

Idem daje dragi Konavljani, nekonavljani, gosti - domaći i strani -  tschuss, auf wiedersehen, ciao, bye, šargarepa, adio, vaja mi ogulit ovu krtolu, do idući put i - nemojte što zamjerit!