Jedna fina neđeja

Čejadi moja, vidim ja da je vas pogustalo pročitat vako malo po konavosku, a? Ajde baš mi je milo to čut. E!

Ne znam što bi vam danas mogo rijet, evo jučeraske nam je bio baš lijep dan, nakon onijeh kiša baš nas je lijepo ogrijalo sunce, pa eto da ja malo kako mi je jučer prošo dan.

Nijesam se baš nešto za ranijega digo jučer, neđe biće oko 7 i po, Sele se u mene digla u 5 ura, a e, vajalo je skuvat objed jerbo je neđeja, vajalo bi poć na Grudu na misu, a onda malo u spenzu. I tako smo ti mi lijepo doručkovali, popili kafu smirom, Sele je pošla finut objed a ja sam pošo u banju malo se umit. Sve sam nešto mislio oću li se kupat, ali sam zaboravio užeć bojler, pa sam onda odlučio samo se malo plaknut ispo pazuši i obričit se jer vaja se danas pred dumom prezentat.

Umio sam ti se i obuko onaj novi vestit što smo nomadne uzeli u Zagrebu, pričeko Selu da se spremi i onda smo śeli u auto i pošli na Grudu, pošli smo na onu prvu misu u 9 i po, ima manje čejadi, a i manje se pjeva pa me to nekako više gusta. Putem do Grude ti mi je auto fermo, bit će od ovije vražije kiša se natoćo vode pa stanuo. Fermo sam kraj puta, otvorio haubu i malo nešto prčko, ne znam ni ja sam što ali eto, opet je upalio i uspjeli smo doć do Grude, ma smo malo okasnili na misu pa nijesmo imali đe śes. Neđe na po mise su se neki manjci digli i pošli ća pa smo śeli za oni blanak. Kad je finula misa onda smo ti fermali ispre crkve malo se javit čejadi, i tako kroz ćakule reko Đuro da će doć malo do nas popodne su ženom, ajde da.

Nijesmo bili u spenzi jer je Sele rekla da bi vajalo očistit kuću!? A đe ćeš u neđeju čistit kuću satisima ti, pa nomadne si je čistila ima pe-šes dana, pušti kaže ona, pa da jom reču da drži šporku kuću, e!

Došli smo doma malo iza 11 ura i odma ti me s vrata uprtila da jom pomožem, da će ona čistit prašinu i tres tapite, a da ja za njom fregam pod, išo sam jom rijet, ali neznate vi Selu, kad ta nešto zacrta onda je boje mučat i slušat, što sam ja i napravio. Pošli smo prvo na pod, pa da bi ti na kraju finuli u tinelu neđe oko ure i po. Kad Selu u mene uvati takav ćeif onda je boje mučat, ali rijet ću jom ovije dana, jes da smo gotovi sa čiščenjem, ali ko je vidio jes u 2 ure popodne? Zna se kad se jede, u podne, podne i po najkasnije, ovo mi je danas prvi put u životu da sam io u dvje ure, i to još u neđeju, prošla me voja za svijem, ma ajde!

U 3 ure je došo Đuro su ženom u goste, kaže Sele da će im dat kafe, neka one piju kafe, ja i Đuro ćemo što u kupicu. Reko sam Seli da ih ona malo zabavja dok se ja vratim, pita ona đe ćeš, a kaže jom ja gledaj ti svojije posala. Iso se ja tako na pod i iz one škrabice u komodi ispod starije vezova i napica izvadio boteju što mi je ima jedno nase, neznam ti točno rijet kad, ali ima biće 10 godina donio rođak iz Vacivila, eto pa da i nju načmemo.

Dok su Sele i Jane pile kafu, ja i Đuro smo udrili po rakiji i suvijem smokvama. Biće se sade vi pitate kakva je to rakija iz Vacivila, e pa vidite dok sam se skalavo s poda palo mi napamet da bi bilo boje ostavit ovu boteju za koje malo boje prilike, a uzet onu rakiju koju držim za se, jer onu koju davam gostima nevaja ni za opra prozore. I tako smo ti moj Đuro i ja po rakiji i suvijem smokvama koje nijesu moje nego od punice, zna ih punica napravit ko kad zna. Nego, nako kroz priču mi je za oko zapelo da je na tavulinu ostalo sva 4 bokuna padišpanja, eto ti ga sad Sele i tebi i tvome padišpanju ko to više jede, boje su mi kad promislim ledove štrukle od višnje, čak njih i ja znam napravi.

Đuro i Jane su bili neđe do 6 ura, Sele ih je ćela ostavit na večeri, ali kaže Jane da nemore, da vaja i ona doma famiji dat jesti, ali ne da Sele u mene, kaže, ajde bogati pa čekat će te doma, moraš osta, ima zelene menestre, ima i nešto graha od jučer ostalo, ima domaćega pršuta, sira iz uja, ajde ajde, umalo se nijesu svadile judi moji, svega ti!

Moram vam rijet čejadi da me ona rakija malo obalila pa sam odma poslije vijesti, onije na RTL-u, pošo spat, a Sele u mene je ostala gledat televiziju, a onda je u neka doba došla i ona spat, e, a onda su tek nastali belaji, judi moji...

Eto čejadi, pa ćemo nastavit tamo s neđeje.

Sto dobrije.