Gruda.org.: Pa kao prvo dobar dan gospodine Petre, dugo se nijesmo čuli ni viđeli, odnosno čitali, pa ako morete podijelit s nama i našijem čitateljima đe ste bili svo ovo vrijeme, i zašto vas nije bilo tako dugo vremena?

Pero P.: Zdravo bio, momak. I nemoj me zvat Petar, nego Pero, bogati. A evo ti me, bio sam ti ovije zadnije 5-6 godina malo po tijem vražjiem Amerikam tamo, učio škole. Danas da bi bio dobar pojoprivrednik nije ti dosta da imaš dikelu, nego vaja imat papir, e, bez papira više ništa. I tako sam ti ja završio tamo neke škole, pa mi sad ispred imena stavili ova neka slova s točkama, šta ti ja znam što ti je to, e. A evo nomadne se vratio doma.

Gruda.org.: Te škole su vam vjerojatno puno vajale, sada sigurno dosta toga više znate...

Pero P.: Ma ajde bogati mali, ne prdi ludije, kakve vražje skule, nema ti do motike! Nego denu, zašto si me ti zvo, što bi da ti rečem? Ajde, nemam ti ja baš vremena.

Gruda.org.: Pa eto, za početak, čini li vam se da se mnogo toga promijenilo u Konavlima i općenito u Hrvatskoj u ovom vremenu dok ste izbivali, ne znamo pratite li politiku...

Pero P.: A propeća ti, kakva politika, nijesam ti ja od politike, ja sam ti čojek o motike i dikele, ne znam ti ja o tijem tamo, denu pitaj što drugo.

Gruda.org.: Ma ne, onaj, nego pitam vas radi toga jer je svojedobno u nas na komentarima pisalo nešto kako ova nova vlast ne plaća poljoprivrednicima, konavoskim težacima, i da nešto daju mladima da rade, pa nekakav agroturizam...

Pero P.: Ma kakvi mladi, bogati, svi ste se vi ispod bukve rodili, i ti momak umjesto da se uvatiš dikele, tamo udaraš po onijem internetima, ajde, i ona dva u mene pa bi samo po kafićima. Nema tu politika što riješit, trebaju se mladi naučit radit, pa će bit kruva. Kakvi agroturizam, ništa to. Motika!

Gruda.org.: Da, da, nego recite vi meni...

Pero P.: Denu manjak, da je po još jednu rakijicu, a? Ajde mala, donesi vamo!

Gruda.org.: A ne znam baš...

Pero P.: Ma nemaš tu što znat, pij. Nego, što si ono ocio rijet?

Gruda.org.: Pa recimo ovako, sad je doba kad se kolju praci, pa ako bi nam mogli možda što malo od tome?

Pero P.: Evo ovako, praci ti se kolju vazda vako neđe u 12. (dvanestom) mjesecu, ovo oko Božića. Klanje praca ti se more izves na nekoliko načina, metkom, macom u glavu ili kakvijem oštrijem nožem ispod vrata, e! Ja ću ti ko čojek od iskustva rijet da je najboje macom u glavu, e, ajde jadan!!! Nego, nije ti dovoljno samo puknut praca onako dva-tri put macom u glavu, i ostavit ga onda da leži, e, ima ti tu još posla prije nego meso dođe na trpezu!

Gruda.org.: Ok, pa mogli bi nam reć kakve su pripreme nužne prije klanja?

Pero P.: Prije klanja, potrebno ti je ugrijat kačuo vode na špaheru, za oprat praca i kako bi lakše skinuo dlaku. U međuvremenu moreš ubacit praca u korito, i onda ga zaliješ malo vrućom vodom, i onda malo stružeš lancima, da skineš dlaku, onda malo vodom opereš praca, i očetkaš ga bruškinom i onda ti je spreman za bikarenje.

Gruda.org.: Pa uopće ne zvuči tako komplicirano, po ovome što sam čuo, mislim da ne bi bio problem ni meni laiku to napravit...

Pero P.: Denu mali, ako nemaš iskustva, nemoj se laćat ovog posla, jer moreš napravit štetu za kojom ćeš dugo žalit. Ne budi silen i ohol, zamoli za pomoć śuśeda koji ima iskustva i prati što on, ili još boje ona, radi tako da znaš za dogodine. A ako baš nemaš u komšiluku nikoga ko to zna radit, mogu ja doć pa ti pokazat, ali tamo neđe s neđeje, nemoj me prije!

Gruda.org.: Da, fala, ma ne treba, ne držim ja prace, nego ako mi treba uzmem u butizi. Nego, bi li nam mogli reć, što nakon što smo oprali praca?

Pero P.: U butizi? E jadna đeco... Ma, nego da ja sad ne dujim oko komadanja praca, jer to baš nije fin poso, lijepo ću se ja bazirat na pravjenje kobasica. U svinjokolji ti je pravljenje kobasica vrhunac radinosti. Za izradu domaćije mesnije kobasica izdvajaju ti se najboji komadi praščjeg mesa uz dodatak malo soli i česma, i naravno neizbježnog petrusima, a uz pračetinu moreš stavit i malo govedine ili junetine.

Gruda.org.: Da svakako, a da nam rečete proces stvaranja tih kobasica?

Pero P.: Dakako. Prvo ti izrežeš tu silnu mesurinu, pa je onda sameješ, pa onda to sve naguraš u crijeva koja moreš prvo malo proprat, ali ne moraš ako te nije voja. Za dobru kobasicu moraš znat prave omjere sastojaka, jer ako malo fališ... nema... nemoreš više pogodit... gotovo, onda to meso moraš dobro samjet, potrpat to u crijeva, malo to nadimit poviše špahera i eto ti strašne kobasice. Ali moraš pazit znaš, praci raznije pasmina utovjeni za četiri mjeseca ti nijesu za kobasice kvalitetni ko praci stari 2-3 godine. Eto ti ga, nemogu ti više pričat jer moram mome Đuru poć pomoć pobrat malo maslina, e!

Gruda.org.: U redu, fala vam, nego da vas još pitam, što mislite o klizalištu na Grudi?

Pero P.: Jeli to ono doje što su posuli vodom u domu, pa onda judi dođu da polome noge i još plate za to! Ajde jadan, mani se ćorava posla i uvati se motike. Zdravo bio!

Gruda.org.: Ok, fala vam...

Pero P.: Nema što fala, nego pij tu rakiju i dimi!